Отаџбина

30

11РИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ

или да ступи у преговоре са партијом Вучићевом, или да се склони у град, али књаз нити је хтео да преговара са бунтовницима, ни да тражи спаса у српских непријатеља, већ 25-ог августа пређе у Земун. 27 августа стигао је Вучић са 7000 људи у Београд, поздрављен турским пашом паљбом из топова и титулом кпредводитељ народа". 1-ог Септембра 1842 цела гомила која се беше искупила око Вучићевог шатора на Врачару и под запаљеним Фитиљима његових топова, изабрала је за књаза Александра Карађорђевића. Веоградски паша и ванредни Портин комисар Шекиб -еФендија, одмах одобрише овај избор народа «под Вучићевим топовима«. Ми нећемо описивати варварства која је Вучић починио са својим приврженицима поСрбији;она су и сувише позната. 26 октобра 1842 прочитан је на Калемегдану овакав султански берат: «Да би се и српски народ користио благословима мира, био сам му поставио за књаза Михаила Обреновића. Но како је он нашао за добро ноступати противно мојој вољи и противно законима које сам даровао народу, то сам био принуђен зб&цити га и лишити га тог а достојанства. Старешине и цео српски народ од највећег до најмањег изабрали су међу великодостојницимахришћанског народа за књаза Александра Карађорђевића, изјавивши да је он за то способан и молећи да се он у том достојанству потврди. С тога га ја и потврђујем. Вучић беше победио. Он беше успео да једну своју лутку постави за књаза. Али баш тиме изгуби своју дотадашњу највећу заштитницу Русију, којој није ишло никако у рачун да у Србији буде једин Господар, па макар то био и њен љубимац Вучић. Не само да београдски руски консул није хтео признати ново стање ствари, него је сам цар руски Никола I писао Султану својом руком писмо , у коме