Отаџбина

340

ДАША ЂОНИЋ

Недељом и празником још које како. Радило се до душе пре ггодне, док не зазвони у цркву, и кад је дошао ред на њега, одшуњао се под обрамицом на пијацу и то раније него иначе, радњим даном. Али за то му беше слободно после подне. II Даша, да га жел>а мине, обуче онда своје лепше хаљине и узме чак и латкнску граматику у руке. Читао није из ње ништа, ал' нек је само ту, „да га подсети на красно доба ђаковања. Из куће да како није смео а није му се баш ни ишло. Само да се нађе с ђацима и можда с Јозом Тај Јоза! Рђа шокачка ! Укебаће он њега па ће га тако издевегати, да му неће пикад ии на ум пасти. ругати се њему, Даши. А није му ни платио оче две крајцаре; што му је Даша прпликом иоследње а кобне туче изгн.ечио и изгазио десетак земичака и кифпла, и што је за то Јоза опет од свог мајстора био леман, то му није било ни на крај паметп. да узме у рачун. Е такве и сличне ствари вадио је Даша недељом носле подне из .чатинске грамагике. Колико је пута он том приликом гледао крадом на све стране и жељно очекивао, да га спази отац, да види како радо има књигу у руци па да се предомисли те да га опет да у гимназију, да како, у мађарску. И мајстор-Ћира је за иста видео свог Дашу. како држи књигу у руци, али је видео и то, да му син још никад није преврнуо лист, да даље чита и учн, већ да непрестано блеји у једно место. да се чешка. да тера муве илн да звижди. Знао је мајстор-Ћира шта се то кува у Дашиној глави; али ни за часак није променио своју намеру. Даша мора бити чизмар или ■— до врага с њим 1 Месец дана издржао је већ Даша под очиним кровом и под обрамицом; наступпо је и други месец па чак и трећи. Мирно је сносио Глишине поуке и слагао се ћутке с момцима и са шегртима. Од оне прве ћушке, коју је примио кад је наступно нов положај, није добио више ни једну и ако је морао чешће да чује, да је маа-