Отаџбина

362

БИТКА НА ВАТЕРЛУ

Ханс примети, да је капетан узео један камен и с тајанственим лицем метнуо га у траву. — Овде код Угомона отпочела је битка. Жером први нападе. Он освоји шуму; али се држаше замак, који су браниле најбоље Велингтонове труие. — Међу тим, баш кад хтеде Наполеон, који стоји овде код Бел-Алијанса, да нареди маршалу Неју да почне главни напад на Велингтонов центар, примети он трупе, које се приближаваху са Истока — иза клупе, — тамо код оног дрвета. Ханс се осврте и узнемири се: да не долази већ Блихер ? — Бли... Бли... покуша он полугласно. — То беше Билов, рече на срећу капетан, то беше Билов. који се приближавао са 30.000 Пруса. Наполеон на брзу руку учини распоред, да дочека новог непријатеља; јер није ни најмање сумњао да Груши иде у стопу за Прусима. — Цар је на један дан пре одвојио маршала Грушија са целим десним крилом, око 40.000 људи, да дочека Блихера и Билова ; али Груши — да, све ове појединости познате су вам већ из историје света — прекиде овде капетан. Ханс махну главом. — Неј дакле отпоче напад са својом обичном одважношћу. Али инглиска коњица јурну на Французе, проломи њихове редове и сузби их са губитком два орла и више топова. Мило похита у помоћ са својим кирасирима а сам цар који виде опасност, ободе коња и слети са Бел-Алијанса. Капеган потрча мало као коњ у галопу, описујући, како је цар преко брда и долина јахао доведе у ред Нејове трупе и распали их на нов напаД. Да ли зато, што је Ханс био по мало и песник, или што је капетаново описивање било тако живо, и.ш зато — сигурно је то било — што је он љубио његову