Отаџбина

34

ИЗ САМАЧКОГ ЖИВОТА

селили и окућили у Србији, који дакле већ беху српски држављани. Колико се ова српска влада разлмковала од владе књаза Михаила номенућемо само да је за време покол>а у Нишком пашалуку 11.000 Срба из старе Србијв са 10.000 волова, 46.000 оваца и 1000 коња пребегло у Србију, где је књаз Михаило тих 11 000 Срба не само братски дочекао, но им је додније израдиб од Порте помиловање тако да су се после враћали својим кућама кад је који хтео. (Наставиће се)

ИЗ САМАЧК0Г ЖИВ0ТА ИЕСМЕ јЗт /1, Ј^- ј Ј овановит^а ■ —Ј— - • (Свршетак) XXXIV Утеха старог архивара, Сиромах сам, носим калут стари Без промене неколико лета, Знам, да за ме баш пико не мари Ал, баш и ја нс тражим тог света ! Живим за се, самохран и бедан, По кашто ме тек праља посети, Узаман сам послушан и вредан, Кад се неће старији да сети. Ал и боље, што сам тако ост'о Вар никоме није на ме жао ! Да сам, од куд, пре министром пост'о, Оад би рекли, да сам народ крао. Чујеш, море, зовни тог младића.... Донеси ми за грош ћевапчића ! А шта знадем.... оскудно се храним Никад нисам ни знао за боље ! Нека имам тек да се исхраним Где је човек био без невоље ? Оно, јесам заслужио давно, Да постанем баш и што год већс Ох, ала би онда било славно Али.... шта ћсш.... када немам среће ! Но и боље, што сам тако ост'о Бар никоме није на ме жао !