Отаџбина

БИТКА НА В4.ТЕРЛУ

373

Ханс је сад расејано гледао како капетан помиче преко стола жигице, перорез и друге ситнице. С времена на време он би климнуо главом, али ипак није ништа чуо. Мислио је на лепу госпођицу Век, коју можда никад више неће видети , а по кашто би крадом погледао госпођицу Шрапе, кајући се, што је био неучтив спрам ове младе девојке На један пут он скочи. Каиетан га удари по рамену: — И ову тачку требао сам ја да поседнем. Шта ви мислите о томе? Хансу на један пут наде на ум савет ујка Фридрихов, он климну живо главом и рече: — Наравно ! ништа друго! кључ позпције ! Капетан устукну и уозбиљи се. Али кад виде Хансово збуњено лице, поврати му се добродушност и смешећи се рече : — Не, драги мој; љуто се варате. .. У осталом, додаде он смешећи се љубазно, у осталом то је заблуда, коју ви делите с више наших ауторитета.... Не, сад ћу вам ја показати кључ позиције. И сад стаде он опширно да доказује, како је место, које је по заповести имао да поседне, без икакве стратегиске важностн, и како је маневра, коју је сам на своју руку извршио, довела непријатеља у врло велику забуну и да је корпус В за неколико часова задржао. Ф Ма како да је био уморан и равнодушан, морао се Ханс ипак дивити мудром поступку претпостављених према капетану, ако је у огхште било чега истинитог у ујка Фридриховој иричп о ордену с мачевима. Јер ако је капетанова маневра са стратегиског гле дишта била генијална, онда је било у реду, што је добио орден с мачевима. Али с друге стране опет било је јасно, да је био неспособан за једну војску, као што је наша, кад је могао мислити, да је циљ маневре да некога задржи или у забуну доведе. Требао је знати, да