Отаџбина

384 С А Ј А В О Р . 1. Капетан Вукосављевић са оба Ариљска батаљона, тј. наше десно крило, да удари на крајње турско лево крило, и то да без лаљбе отме шанац на Јанковом врху и протера Турке из шанца и околине. А у исто време загрози одступници Турској. 2. Илић са Рудничанима да нападне на Василијин врх, отме положај и отера Турке. 3. Борисављевић са 3 батаљона Ужичана I кл., главним друмом идући, да удари на шанчеве самог Јавора, ровове око механе и саму механу. Колоне се нису смеле осетити од стране непријатеља, са тога имале су се све само ноћу примаћи и нападање у 11 часова извршити, но тако тајно да то буде прави препад, иначе нема успеха. Друге две колоне бијаху у 9 часова код Погледа. Патроле одасласмо у напредак, но на врло кратком одстојању, са велнком пажњом, да држе везу са озадњом трупом, Према улогама Вукосављевић је имао први да напада са својом командом; али и Илић одмах, па и пре ако испадне, држасмо немари, Али само да буде препад. Ово са тога што рачунасмо да ту не треба велика снага, него велика изненадност. За прву колону не?знађасмо шта ради. Иде ли или не. Друге се креташе неки део, и од треће патроле. Време беше лепо. Ноћ прилично видна али без месечине. Поглед у мрачне гудуре и шуме куда се имаше проћи, а помисао да се има нападати на шанчеве пуне Турака; све узбрдо и кршеве пењући се тек до њих доћи ; — створише пред нападачима доста тамну пештеру, која све тамнија постај&ше. — И чу се «не, не можемо». — Те не извршисмо ноћнп напад И вратисмо се на евоја места и неосећени од страие Турака. Наиомена. Нарочита се тамнина представљаше моравским трима четама рудничке бригаде II кл. А и јесте, страшно дизгледаше, кад се не види но се назпре, а само