Отаџбина

398

ОКРУЖНЕ, СРЕСКЕ И ОПШТПН Ф11НАНСИЈЕ

буџети граде на основу расхода, чојима се противустављају сви редовни приходи; гта ако су ови мањи, што је најчешће случај, онда се прирез, као сплдо, пренесе на страну прихода и тако добива свагда изједначен буџет. Тако бива бар данас. Пре двадесет и више година, у многим су општинама приходи редовно били већи од расхода: отуда је и поникла омштин. готовина. У пеколико траје овај процес и сада, само у мањем обиму. Оем тога ако се постигпу ма какве уштеде у издавању, оне остајз као вишак прихода, и уносе се у општинкапитал, у место што би требали да служе на олакшаље издатака за идућу годину, што толико исто значи колико и на смањење приреза за потоњу годину, одакле су и потекли. Разлика је данас само у то.че, што су пређаши.и нараштаји били саклоњенији штедњи по ови новијн, који подражају примеру, који добијају од држаае, исцрпе до дна сваки издатак, а и ако се где год појави каква уштеда 11 ли непредвиђени приход, они их — вирманом — пренесу на какву партију расхода, која је растегљива, као што су сви расходи у људи лаке руке. Расходи српских општина су још веома скучени. Из њих се најбоље види колико мало потреба има наш свет у јавноме животу: јер може да се нађе по која општина и то груписана, да не троши, сем на плате општин. особља, ни 300 динара годишње, на све друге своје потребе. Одиста, међу издацима долазе на прво место плате и то цредседничке, кметовске, писарске и пандурске, по варошима још п лекарске, инжењерске и друге. Платни трошкови престављају више но две трећине свих издатака општинских. Они су износили у прошастој години 3,760.262 динара, а од ове суме пало јенаварошке оиштине 1,089.321 , а на сеоске 2,670.941 дин. Ако има у овим општинама школе. онда она одузима коју стотину динара на огрев , на своју станарину или на станарину учитељску: сви ови издаци достижу годишње цифру од 1 */ г милијуна, и то већу половнну те суме троше варошм , а мању село. Порез на општинска имања често је већи него што је приход њихов, нарочито у неплодним и оскудним крајезима. За овим долазе издаци за прославе народних празника и застунање онштина у ванредним приликама. Ова је партија у буџету обично прекорачена и намирује се накнадним прирезом, који никако и не улази у буџет. Како је Србија земља изнеиађења, ових је трошкова било веома много; кад се помисли само, да је за ових последњих осам година цела Србија долазпла неких четири нет пута преко својих иовереника у престоницу, да изјави владаоцу, у добру и у невољи, своју поданичку верност.