Отаџбина

НЗ САМАЧКОГ ЖНВОТА Рад би био, најпре, знати Какве она жехе гаји : Да л' спрам мене жарку љубав Или, можда, мржњу тајп. Ох, све знадем, шта где бива, Све је јавна тајна за ме Само.... само.,.. јоште не знам,. Да ли она мари за ме Ал то није постиг лак Цак-цак-цак ! А, док за то не уздознам, Како ћу јој смети рећи: Како моје срце жели, Да је љуби и усрећи ? Без њезине речи миле И осмеха њена бајна То ће вечно да остане Само моја слатка тајна. Није исказ пос'о лак Цак-цак-цак ! Ох чудна је служба моја ; Ох, чудни су дани моји ! Целом свету гласе шаљем, Све у мојој власти стоји Али само љубав жарку, Из ватрених својих груди, Не смем ником да искажем И ако ми срце жуди. Ох то није пос'о лак Цак-цак-цак !

XXXVI Пасторка. На стрмном брегу немирне реке Девојка једна снуждена седи, Погледа вале блиске, далеке, Па тужним гласом сузна беседи „За што да живим на овом свету ? Зар само јаде вечно да снивам? Да сносим, тужна, судбину клету ? Да само патим и не уживам ? Зар моје срце вечно да жуди'? Зар само тужне песме да пева ? Зар да се вечно, из мојих груди, Уздисај тешки само разлева ?