Отаџбина

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

првима је она да је власт што ближе народу, како би једно другом могли лакше и брже доћи. Ту потребу задовољавају општине и срезови. Културне потребе, које се могу подмирити само већим удруженим силама, налажу да има и већих средишта власти. Тој нотреби одговарала би подела земље на жупаније. Он је начелно за мање срезове и оиштине али и жуианије да нису сувише велике. Чини му се да би 10 жупанија биле сувише крупне. Он је за 20, и ова се подела не би много разликовала од досадање. Даље лакше би се и боље бирало по 5 посланика на жуианију, но десет, јер (< народ не познаје све људе в . Даље ојачао би се и број интелигенције у скупштини, кад би народ на сваких пет посланика бирао по два из интелигенције. Не треба најзад заборавити да и данашња подела земље није произвољна, него је основана на геограФским односима њенпм. Г. Шарко Петровић потсећа на невоље. које је народ осетио кад је влада г. Гарашанина укипула само неколико срезова. Он је противан жупанијама, ако би оне имале да врше административне послове. Он је за упрошћење администрације коју би ваљало коннентрисати у општинама. Нека се укину. окружна начелства, а њихови послови нека се иренесу на среска начелства којима би само још ваљало додати среске судије. Са жупанијама само би се отежало судство. Г. Аксентије Ков&чевић рече да је у начелу за три а не за две јединице, али мис.ш да би овакве жуианије била огромна, гломазна тела. Та у Белгији и Холандији нису ни области тако велике колико наши садашњи окрузи, а ми сад хоћемо да направимо жупаније двојином веће од досадашњих округа. Народ би од тога имао веће штете но вајде. Осем тога садашње су окружне вароши историјска места, са којима су се околна села тако спојила, да би их било врло тешко раздвајати и кад не би у њима било скупих зграда за окружна начелства, које је народ са тешким материјалним жртвама