Отаџбина

454

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

и толико моћни : да би могли вршитн све оно што пм овај нацрт устава ставља у задатак са окружним скуггштинама. У први мах решили смо се да у Устав не уносимо одредбе о подели земље на жупаније и срезове, и пошли см"о даље у своме раду. Но како устав мора бити хармоничан, како је један члан везан за други, у њему влада једна складна политичка целина, то смо опет били принуђени да решимо питање о подели земље, кад смо дошли /о одељка о изборном систему, пошто је овај везан и испреплетен са питањем о подели земље. Сам изборни систем гонио је на одлуку за једну или другу поделу, јер би се иначе питање о избору посланика морало оставити за закон, а сви смо сагласни да се изборна права грађана, и сам изборни систем, бар у нај оиштијим цртама, имају обележити у Уставу, иначе свака нова политичка струја, која дође на управу, мењала би изборни закон а и поделу земље, те се не би имало потребне стабилности за правилан државни живот. Усвојена су већа административна тела, што је то напреднија организација, и што се жели д& се у њима оснују јаки културни центри, што се хтело одговорити очекивањима. да земља буде самоуиравна, у извесним иословима. Све задатке не могу да изврше срезови ни сви окрузи, јер их има мањих од срезова. И среске и окружне скупштине, као самоуправни органи, не би могли одговорити задатку, јер из мањег броја људи теже је изабрати потребан број способних и образованих људи за среску скупштнну. Број среских скупштина био би тако велики, да би се цео наш политички живог вртео око бирања час за среску, час за народну скупштину. Земља би била разривена од непрекидне изборне трзавице. Да би се то избегло и да би се постигли крупнп резултати, преко је потребно да су административна тела већа. Та тела била би са 30—4 0,000 пореских глава. Ова основа добивена је из података на којима је извршена и војна организација. И данас има тако великих округа, па ви-