Отаџбина

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

457

Моје је мишљење, господо, да ћете ви ово питање овако или онако решити, али у даљем претресу морате и сами доћи до уверења, да је ово питаше требало решити, и то решити га баш у правцу, да земљу ваља поделити иа административне јединице, једну или две, а никако их не изостављати из Устава После говора потпредседника Саве Грујића, и иотпредседника г. Ј. Ристића, Ја не бих требао да говорим. јер су они довољно објаснил г ! оно гледиште, на коме је ужи одбор стајао ири решавању овога питања. И отворено признајем да сам се радовао, кад је ужи одбор решио, да подела земље треба да уђе у Устав, а још више сам се радовао кад ја усвојио баш овакву поделу земље. Разлози моји за то чисто су политичке природе; од тога ће добити много и наша привреда а највише наши народносни интереси. Ево, госиодо, тих мојих разлога, који су ме побудили да усвојим ову административну поделу земље. Године 1868. после страшне смрти кнеза мученика, Ја сам дошао на престо ове земље. Четири године сам се упознавао као непунолетни владар с приликама у којима имам да управ ћам овом земљом. Од тог доба па до сада, као владар ове земље, пратим њен јаван живот радећи државне послове; бивао сам на свима скупштинама народним, и посматрајући њен рад уверио сам се, да у њој влада дух сепаратизма, дух личних или месних интереса. Уверио сам се, да се месни интереси често претпостављају интересима општим, државним. И ја господо, сматрам, да то лолази отуда. што су скупштинари нредставници само једног села, што се не могу да уздигну до мисли, да су они на првом месту посланици народни а не само посланици онога среза, онога краја који представљају. Сматрам да нов устав треба да буде темељ политичким, општинским, државним установама, да буде једна целина државног уређења. Ако, господо, овај одељак не свршите онако, како га је ус-