Отаџбина

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

459

ако останемо ири админ подели земље са срескнм скупштинама, онда нам предстоји опасност, да ће се у крајевима. где је румунски живаљ јачп, народ почети служити румунским језиком како по школама тако и по канцеларијама, да ће најзад он завлађивати све већом применом својом, док не бисмо доживели, се и у таквој једној скупгатини почну служити румунским језиком. Ко нам јамчи, господо, да се у каквом срезу пиротског округа не би молбе почеле нисати на бугарском језику, а у школама не би отпочело предавати на бугарском језику ? Срезови се ни у привредном погледу не могу упоређивати са жупанијама, Док срезови не могу установити никакву озбиљнију економску школу, дотле је жупанија потпуно .моћна да овакву школу подигне и развија. Пажљиво сам слушао разлоге оних говорника, кој.и су говорили за једну администр, јединицу, али ме нпсу могли убедити у њену корисност, нити пак да је предложена подела рђава. Од свију заступника једне админ. јединице разлози г. Таушановића имају највеће тежине имају оно, што се немачки зове «ге^1егип§рзШп§". Он је напоменуо, да би из многнх узрока тражпо поделу земље на 32 среза а не на више. Говори пак г. Р. Тајсића и г. Д. Катића јасно тврде, да би и оваква подела наишла на неодобравање. Јер срез који би имао све оно што данас начелство, био би скупљи; буџет би срески био знатно већи. Тајсић је сам казао, да нас је групирање општина јако коштало. да је групирање општина тражила радикална партпја, али кад је видела примену овога груписања, она је носле сама тражила мање општине. Мислим, господо, да би се до овога убеђења дошло кад би се само срезови увели; тражили би кроз кратко време да се они распачају у ситније срезове, у срезове веће по броју али мање и слабије у сваком другом иогледу. Господо , треба се само добро задубити у целину овога пројекта, па ћете се уверити, како овај устав пред-