Отаџбина

ГОРЊИ ДОМ СРВИЈЕ

461

не би смо могли. учитељску школу, Богословију, гимназију преместити у друге вароши? Од владе, господо, која буде примењивала ту поделу земље и размештај по варошима појединих установа. зависи : хоће ли овај систем бити штетан или користан по земљу. После ове дискусије нимало се не налазим убеђен, да начелотва треба да остану, да су начелства нотребна установа. Једини разлог, да ће грађанима дућанџијама бити неправо што ће мање пазара имати отпада и нема значаја чак ни онда кад би то истина била. Народа се тога ради не треба бојати , јер ће он новом поделом само добити а не штетоваги. Најзад господо, и да то постоји, зар кад се устав прави, кад се уставом хоће да учврсте и ујемче уставна права грађана, зар кад се све ово даје, зар да се нема довољне енергије да се учини оно што је корисно; зашто да се на ово пигање поново враћамо, кад ћемо га једном морати да решимо. Зашто најзад и да обилазммо питање само с тога што један другом нећемо да попустимо; зашто да решавање овога важног питања остављамо за малу скупштину, да га она решава према својим политичким партиским назорима Јер знајте, господо, ово: чим дође на управу земаљску влада радика.ша, она ће одма земљу поделити на срезове, кад пак земљом буду управљале друге две полит. партије, оне ће земљу у одмин. погледу поделити према својим назорима. Кад се у уставу тражи да се регулишу питања, о политичким и грађанским слободама, зашто инда пзбегавати да се унесе у устав оно што даје држави стаблиност, јачину у сваком погледу? Зар нисте сами много пута говорили, да се иоједина нолитичка права могу изиграти, ако се уставом неујемче него се оставе да се законом регулишу; налазим да је погрешно и штетно кад се избегава да се уставом тачно одреди подела земље. Претресајући ово питање г. Катић је нашао за нужно да напомене, како министри не раде. Ја их. гос-