Отаџбина

500

ВАЖПОСТ ЗЕМЉОПИСНЕ НАСТАВЕ

81;ећеп уоп Хлпс^еваг!;, Уо1кзаг1;, паНопа1ег ВеШаИ^ип^ т ипс! аизвег с!ег Нејта!; ? Кад тако признати научењаци веле, зар је онда нужно и даље још говорити о важности геограФије? Па ја ћу ипак иокушати, да мало детаљније ироговорим о важности земљописне наставе,, и за опће образовање и за практичан живот, и да исту тако са два гледишта посмотрим: прво, са Формалног ; друго, са материјалног гледишта. Са Формалне сгране важна је земљописна настава за то: што она много допринаша развитку душевне моћи, развитку човечијег разума У колико се она оснива на пернепцијама Лпнсћаигш) у толико се и моћ перцепције иооштрава и увећава. Поједине пак перцепције се за тим својим одређеним редом концеитрирају и тако образују разне представе: из којих се опет развијају појмови. Ти појмови пак биће тек онда чисти и јасни, када се разне појаве у свету упореде са оним у близинп, који су већ познати,- За то је дакле врло нужно. да се дете упозна прво са својим околним крајем, и да се тек онда у настави води у туђе крајеве и непознате земље. Но, како је и то нужно, да се при учењу и предавању геограФије свагда обрати пажња на узрок и последицу, на онај каузалнексус, то је онда ту свагда потребно упоређење, пресуђење и закључење. Тако се душевна снага налази у неггрекидној радњи, чиме се опет јача и богати моћ мишљења. Ко познаје црногорске планине, може лакше да појми, како су Црногорци били у стању да се толико векова одупиру навали и оили Турака Тај исти случај, тај исти дух слободе, можемо да видимо код Баска у Пиринејима, код Швајцараца, код Черкеза, код народа на Хималајима и других. Кад човек сазна у ком правцу неке реке теку, може лако онда да расуди, на коју страну се то земљиште нагиње. Шш, кад знаде положај неког места према нолутару, и да ли то место лежи више . у упутрашњости континента или близу мора,