Отаџбина

ГРЧКЕ МИСЛИ

своје економне интересе. То је прара последица Берлин.ског уговора на тој страни, и тој последици биће излазна тачка с једне стране аустро-угарска окупација Босне и Херцеговине а с друге руска протекција Бугарске (која се, поред свег расцепа међу Софијом и Петербургом и сад живо осећа). На другој страни је последица Берлинског уговора, што је, ослобођењем Бугарске попуњен онај исти стари трио: српски, грчки и бугарски, који је претходио турском освојењу. И данас управо борба против Турске силом догађаја је потиснута на другу линију, а на прву је избила она иста стара међусобна борба српска, грчка и бугарска која од ово десет година пспуња анале својим драматичним експлозијама. Изгледа да су Срби, Грци и Бугари сувише уљуљкани у мисао. да је с Турском свршен'*, да је деоба Турске зрела ствар, и да је главно сад борити се за дсо којп ће коме припасти. Међу тим и Турска н они који још на шсне европске земље претендују (барем по СФерп интереса) могу гледати на сав овај нови чин драме са извесним смешењем, у коме бисмо ми балкански народи могли нотражити много поуке и још више озбиљних опомена. Обично се оиште суђење о овом новом току борбе измиче погледима нас који смо, по свима својим животшш интересима, чиниоци борбе, јер смо увек и сувише заузети оним што се нас тиче у овом питању, п мало ко уме да на ггитање погледа тако рећи туђим очима и да га види у потпуној његовој објективној наготи. Ми смо још у првом чланку узгред напоменули (али по врло меродавним изворима) како Европа с неком језом гледа на наш тасМоте (1ез паМопаШез. Али ћемо овде изнети шта пише један даровит политички писац, који је на нашу борбу из далека а у целинн погледао. „Тало се — ппше он — по свему Подунављу п Потисју налазе народности, које се с најсуревп.ивијим стараН)вм међу собом посматрају, и изгледа сваки