Отаџбина

620

ГРЧКЕ МИСЛИ

и грчким аспирацијама, и ако се почела живо осећати потреба ге сагласностп. Ни непријател* није могао бити један. Срби су могли бпрати међу Бугарима и Турцима. и рачуиајући да раде и у турском {барем привременом) интересу, ударили су на Бугаре, с рачуном. да саломивши њих могу извести свој рачун. На Турску им је тешко било ударати, што би се у том случају извесно Турци и Бугари за своју одбрану удружили, а на Грчку се није могло озбиљно рачунати, нити је она показивала воље н спремности, да у акцију одмах уђе. Грчка је рачуннла да ће виком нешто од Турске отети, али се у рачуну преварила, не могавши поплашити никога, а после узбијења Србије све су главне основице њенога рачуна биле поломљене. Тако је несрећан српски рат утврдио везу Румелије с Бугарском, пресекао претенсије грчке на Румелију, и истакао питање — о Македонији, где су се тек од тог времена укрстиле аспирације српске, грчке и бугарске На питање о савезу нико, дакле, у практици ннје ни мислио. Само се борба током догађаја и последицом најновијег берлинског заокругљења држава, концентрисала на средишњи део полуострва, на средњу и северну Македонију где би имала да буде будућа тромеђа српска, грчка и бугарска. Бугарима је до тога, да њихова граница буде што западније и што јужније, и да обухвати за њих сву Македонију; Србима је до тога, да та граница иде што јужније, а ГрЦима до тога, да опа иде што северније. Ето у чему је данас цела ствар, и где је „камен општег претиканнја.« Више странаца, разматрајући заплетена балканска гштања, казали су: да је за мале народе рђаво кад имају иславну историју." «Под једнако је —- пише један од њих — часно и опасно како за народ тако и за приватна човека, кад носи какво славно име. Успомена сјајне прошлости, која окружава главу каткад осиротелих потомака ирослављенога неког народа, може за њих постати више штетна него корисна, ако они забораве да има