Отаџбина

634

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

иравцу могао кристалисати, но је ишла у руке час Грцима, час Орбима, час Бугарима, час Турцима, а час је оиет чинила државу за себе. Уз то иде у прилог овоме и разлика у елементима, који су од словенсих племена првобитно насељавали Македонију. Пустпмо овде, нека нас иоучи поаванији. Стручњак првог реда за ова питања, г. академик Ст. Новаковић пип:е у овом погледу (види његову расправу Ђ и Ћу македонским народним дијалескпма — чини XII. Глас Орпске Краљ. Академије. Београд 1889. стр. 47. п т. д.) следеће: «Из историских бележака VI. века внди се разговетно, да су нека словенска сељења пшла преко Далмације (земље, која се онда простирала од Јадранскога мора па до Дрине нли до Колубарске водопађе), нека уз Мораву и уз Тимок к Нишу и Солуну, а нека ниже преко доњег Дунава у садашњу Бугарску (ондашњу Доњу Мизију) и Тракију. Почело се узимати као правпло, да је прво бугарско царство, што је основано 679 године од иноплемених освајача Бугара, дало државнп и народни облик свима овим прилично хетерогеним народнпм масама. Али то је бугарско царство трајало релативно кратко време, н у околностима, које нису могле имати нпкаква утицаја на дијалекте. (Не треба заборавитн, да дијалекти и данас пред књижевношћу, општом просветом и школом, имају средства за врло јаку консервативпу моћ , а у прошлим вековима мало су се чим могли п узбијати дијалекти, нарочпто у народа, у којега су се писменост и просвета ограничапале само на мален број внше класе....). Од XI. века у напредак, кад се управо још почела ширити хришћанско-словенска просвета, словенска су се племена на Балканском полуострву почела развијати под унливима још мање повољним за опште бугарско уједињавање. Јасно је дакле, да се првом бугарском царству без разлога приписују последице, које оно није могло извршити.... Према том је за науку сувнше сумарно суђење, ако би се узело, да су сва племена Словена (осим специјалних Срба и Хрвата), која су ушла у састав некадашњег бугарског царства, после постала бугарски народ. Сувише је сумарно то суђење, пе само за то, што међу потомцима тих племена и данас има разлика, као што их је и онда било и у дијалекту, и у осећању, него и за то, што су се за народно и држапно кристалпсање Словена образовале две средине, српска на западу а бугарска на истоку. Од тада још вреди, и за многа племена по средини вредило је начело, да од политичког напретка и успеха тих држава зависи, хоће ли дотична племена бити Србп или Бугари..,, Правилно је очекнвати, да се траговп оних дијалектичко-племенских разлпка, које су се налазиле онде, одакле је насељење потекло, могу још и сад тражити онде, где су се та племена на ново населила и где п сад живе.