Отаџбина

ДАША ЂОННЋ

9

— То сам уверен, ах! што нећете бар чашу пива! — Хвала, хвала; не марим. — Дакле свршена ствар. Па кад можете ступити ? — Ако оћете — одма'. — Брависимо! После подне идем кући; око три сата доћи ћу с колима по вас. Спремите што имате, па у име Божије да се започне. Обојица се рукују. Станић оде опет у варошку кућу, а Даша у Салајку. ПТта ће му рећи отац?! Није рекао ништа; био је на против задовол>ан , што му син иде у «радњу м , те не ће птићи у «голу господу«. А мати му је већ уживала, што иде у њен Сентомаш Обоје га опреме; отац му купи зимски капут, мати му спреми белог рубља и кад је око три сата дошао Станић с колима, беше Даша са свим удешен. Опрости се с родитељима — отац му још тутне двадесет Форината у џеп, седе на кола— с Богом! с Богом! Срећан пут! У здрављу се видели! Кола одзврје с Дашом, да га воде онет у нов живот, и ако за сад у келнере — то још није био ! Но пре одласка замоли још оца, да оде великом бележнику, да му се поново захвали у његово име и да му каже, шта се с њиме десило. Мајстор-Ћира обрече Даши, те овај с лаким срцем пође на пут. VII Даши се отворио нов живот; дошао је у прилике, у којима није био никад. Досадашњи живот му је изгледао. као она силна правила из латинске граматике, од којих је он покушавао да ствара нзузетке. Што му ти «изузетци» нису пошли за руком, показује само, да «правила» није добро утубио Сад је са свим друкче, управо тумбе; сад су све сами изузеци правила а правила тек изузеци. То је Дашиној нарави са свим друкче годило, осећао се као риба у води, као у правом елементу свом.