Отаџбина

ЕДАН 110ГЛЕД ИА ЕК0110М11ЈУ КАО НАУКУ

ничке иагупде постала је под Ласаловим пером „гвоздени закон најамннце«, а теорија вредности, најјачи аргуменат социјалне демокрације у и.езиним негацијама и нападима на постојеће сгањс и неједнаку поделу добара. По закоппма тако постављеним на апстр.чкткој догмн егоизма, у извођењу којих Маркс и његови последници отишлп су много даље. раднпчки свет био би опасаи гвозденим кругом, у коме се мора вечито кретати, нема јући могућпости да пз њега пзађе. Позната је митолошка баспа у којо.ј се прпча како је бог Плутоп оеудио пеког несретпика да вечнто котрља стену уз брдо, немајући никада мира, јер чим бн је искотрљао на врх брега, опа би се одмах отиснула. Тај узалудан рад без мира и престанка зове се Сизифов Узалудни и стерилни напори ко.ји се увек понавл.ају а циљ се никада не постиже, називају се сизчФизам. Тако неки иисци карактерншу данашњу цивилизацију у погледу побољшања стања сиротппх класа, називајућп сизифизмом све оно што се у њихову корист предуаима, под данашњим условима социјалне организгши|е. Сваки покушај и папор од стране радника на развитак продукуивнпх снага, у цељи да се побољша њихов мучан положај, безуспешнн су, јер сви труди њихова рада иду у корист капиталиста и предузимача. Умиожавање социјалног богаства тако исто им је индифсрентно као што им .је по Рикарду и Малтусу безуснешно и пндиФернтно свако предузеће којим би се циљало на осигурање бољс будућности. Кдпитал н рад, према томе, могли би се упоредити са та.совнм I теразија од којих један мора падати кад се други диже. Није ни мислити на хармонију интерес-а У друштву влада најјачи аптагонизам. Наивни су песницн који упоређују живот човеков у у заједници. са банкетом на коме сваки човек има својс место. Свст овај, на против, представља зелеп сто па коме једни добијају управо што други губе. То се све врши по природнпм законима које човек само треба да упозна, иредвнди њихова дејства, но које није у стању да мења 1 ;. Апстрактне дот]шне по својим иретераним тежњама, резоновању а рг10Г1, биле су у стању да заведу с пута у почетку највеће умове. На страну учења економних писаца који представљају крајњу левииу социјално-демократске школе, и који, прожмани содијалним песимизмом, констатују данашње друштвене беде, проналазе им узроке и гдеде да их начином који им се чини најбол.и отклоне, занимл ив.о је навести о томе мишљење једног најбољег економног писца. „Сумњпво је. вели 1Дон Стјуарг Мил, да су сви технички проналасци до дапас умањили свакодневне беде ма и једног људ') Кеуие Ј' бсопогте роН11дие, јатчег. 1888