Отаџбина

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

из упоређења горњих бројева последље годнне у Инглиској где радник добиЈа иедељно близу 30 шилинага са најамницом у осамнаеотомс веку која по подацима А. Јунга не беше већа од 6 до 8 шилипага недељно. У опште се констатује статистичким подацимл да се стопа најамнице од половине овог века до данас просечно у свима земљама попела до па 50%, док се готово половпна издатака на и.з • државање једне радничке породице релативно смањила на 40°/ о . Радник се данас бол,е храни и одева него пре пола века, употребл^ава предмете угодности који му пре беху непознати, или се бар сматраху као луксуз. Сем тога важно је забел житп још једну појаву. Број лнца која уживају милостињу знатно је опао у другој половини овога века. Пример тога даје нам Ипглиска, у којој пауперизам највише косп. Од 1849 до 1878 популација. се умножила за 30"/ о а сиротиња умањила за 20%. Почетком тога размака у времену број сиротних који живе од туђе помоћи према целокупном броју становништва беше 5, на крају А°/ 0 Не може се рећи да је претераио, ако се узме да једно лице на 25 тражи милостињу, кад се упореди стан.е јевропских зс-маља са стањем на истоку, у Кини и Индији, земљама, где још није продрео индустријски систем а где глад и остале беде косе становништво у много всћим пропорцијама. Ако би, вели се, судба човсштва била таква да је на 25 лица једно само несрећно, човештво се не би имало на шта жалити. 1 ) Скоро ће се навршити читав век од времена, када је Малтус изишао са познатом својом теоријом, по којој се становништво удваја сваких двадесет и пет година, тврдећи да оно показује органски нагон да се множн у геометриској, а средства за живот у аритметичној сразмерици. Статистпчким бројевима доказује се да нч на једном крају земље није наступио закон пренасељености. Становништво се намножава, то нико не оспорава, али упоредо са њим расту и пзвори богаства. Социјални каламитети много мање беснс данас него у времену кад он писаше своје дело о популацијп. Малтус је просто изразио тежњу која се Фатално може и остварити после толико векова, па чак и хиљада година, и наступити општа пренамноженост. Али данас се може бити спокојан с те етране. Бјјинутп се сада о томе, шта ће бити после тако дугог и неизвесног времена, значи колико и бринути се о стању данашње цивилизације у времену кад нестане гвожђа и последње труни каменог угља, или као што велп Болије, какво ће стање наступити по човека кад се по тврђењу научнпка, земља охлади и данашњи живот ') Еззагб зиг 1а гераПШоп Зев псћевв ез 1881, 428.