Отаџбина

22

једаи поглед на економију као науку

нп њој буде немогућан. Ако би се у томе ишло тако далеко могло бн се рећи да ће, као што прориче Мил ; и данашн.а цивилизација пасти у стање гавршеног застоја, јер на послетку п сам закон рпзвијања мора имати својих граница. То све може интересоватп паше најудаљеније потомке. 1 } II. Да видимо колику улогу игра начело економног егоизма у делима оца иаше науке. Адам Смит први је изпео важност људског рада у народној привреди. Ма да је он, као и његоои последници, једнострано схватио ноделу рада у друштву, ипак је истакао једну замисао о којо.ј су дотле понеки писци тек нагађали, а на име, да је главни творац богаства сам човек с-а својом радном снагом, да овлада и корпстп се природним силама. Тај један само принции довољап је бно да се он с правом назове оцем народне економије. Многи писцп одричу заслуге Смитове по образовиње економне науке, називајући га „еклектичаром" и тврдећи да он није какав необичан ни оригиналан мисленик, већ приљежан радник којп је свој труд' посветио на прикупљање и систематисање опог, што су његови претходници писали , као Локе, Јум и други у Инглиској и Физгократи у Француској. У опште вели се, да је црпео грађу за своја дела са извора философских ндеја осамнаестог века, које поникоше на ^емљишту инглиском, а развише се најпотпуније у Француској. Основа том философском правцу беше етички материјалнаам. по коме човек једино ради н тече, да се одржи и прибавп себп што боље угодноети живота. Тим самим што је Смит, ве.ш се, пригрлио то философско гледиште, усвојио је догму егоизма као јединог регулатора интереса. Све сласе стране које су отуда потекле у радовнма доцнијих ппсаца, имају се приписати једино утицају Смитових идеја, те за то се класична школа у економији назива општпм именом »смнтијанизам®. 2 Гледиште наведених писаца једноетрано је. Истина Смпт у своме делу „Испитивање о природи и узроцима народног богаства" даје егоизму претежну улогу, али не тако апсолутну и искључиву као његови ђаци. Смитов економни егоизам није, по речима Лес.ш1 ) ВеаиНеп, ор. сН. т4го(1ис1Јов, 19, 20. 2 ) Ро1Шсће Оекопоппе уоп кевсћхсћИЈсћеп 81ап(3рипк(:е, Кп1е8, 18^3, 242, 271, Виск1е, НЈ8(;огу о! слуОјбаНоп Јп Еп^1ап(1, II. 449. Н. Коек1ег, ићег сНе 6гипс11ећгеп «3ег топ Ас1ат 8шј(;ћ ће^птЛе^еп То1к8А№1г18сћа11в1ћеог1е. 1871, 1-48