Отаџбина

једап [10г.1ед на. екопомију као науку

јевим /) натопљен реа.шзмом средњевековне сколастике ио којој се прпдаваше стварност празним Фразама и апстракцпјлма. Кад се пажљиво проучи цео систем његове социјалне, или како се онда зваше »моралне ФилосоФије, види се да је он узимао поред егоизма п симпатију као важну чпњеницу. Та два елемента нераздвојни су, и водити рачуна само о једном, анлчи схватити .једнострано гтојаве заједничког жпвота. Егоизам гони човека на рад, симпатија даје јединство и кохезпју социјалном организму. При оценп науке Адама Смита не сме се сметнути с ума да је писац »Народног богартва" у исто време и писац „Теорије моралних осећпја." у1а се добро схвате принципи на којима он подиже економну зграду, као и да се види колико он уступа места егоизму у сво.јој теорији, пужно је да се проучи његов философски систем у целинн. Два паведена де.1а узајамно се допуњују, и једно без другог не може се потпуно разумети. У „теорији моралних осеКаја « доло, које је раније угледало света, испитани су најфинијом ана.шзом најделикатннје црте наше унутрашње природе. У »Народпом богаству,« дело чисто економно , изнесени су облицп тежња унутрашњих покретача човекових. Прп оцени Омитовнх економннх радова веома је важно упоређиватп мисли, изложене у двама његовим главним делима. У времену када се, под утицајем Беконове ФилосоФије, гледаше да се раскину сколастичке везе и да се одвоји морал од религије и других - јилософских спекулација, када се тражаше да се психолошком анализом, која се тада узимаше као основа експерпменталне ФилосоФије, дубље испита природа човечпја, јавља се нозпатп инглиски философ Тома Хобс (Нођђев) својом теоријом застрашења о постанку друштава. Он изнесе начело самоодржања п природног егоизма као једини мотор који покреће све људске делатноети. Човек је [10 својој ирироди упућеп да се бори аа оп.танак, н да брапи своје пнтересе. Он не може да живи у друшгву а да не вређа друге, јер му је тај нагоп урођеп 2 ). У заједнпчком животу, додаје он. човек не постизава цељ општс сигурности урођеннм нагоном заједничком животу, по шт з се он у борби »сваког противу свију" једино руководи прпродним егоизмом, коме пишта не може стати на пут. То је опште позната тсорнја Хобсова која води државпом ансолутизму Учење Хобсово које у главноме усво.ји .1оке, а пр гр.шше многи философи седамнаестога века у Инглиској и Фраицуској, на') Негта1ћепа. 2 ) 6е8с1поћ1е (1ев МабепаПвтпз уоп Т. А. Бап§е, 1880, 203.