Отаџбина

један иоглед на екопом11ју као науку

н ! ј 1 па јак отпор од стране једне философокс секте, на челу које беше Шевсберије. Представник фнлософскс струје тако званих инглискмх моралиста нрви устаде противу тако једностраног схватања човека у друшгву. Поред нагона самоодржања по Шевсберију, постоји и нагон одржања врсте. У човеку се, осим ссбичности, јављају ссећајн љубавн, симиатнје и опште среће. Хармоничан однос та два оупротна покретача порађа врлину — појаву уз коју стоји тесно везапо благостање појединаца и целине. Да ли се сад и у ко.пжо иостиже тај однос склада зависи од тога, како ће поједиици схватптп соцнјалну организацију. Као год. вели, што се даје лако распозматп у музикалним топовпма хармонија од дисхармоније, тако исго могу се лако разликовати врлина и добре моралне страпе од Јјђавих, ио.моћу природне моћи разликовања добра и зла'). Данас је важно знати, коме од тих двају философскпх праваца припадаше Адам Смит. Од тога зависи опо што мислимо да докажемо, то јеет да њему пе беше егоизам једппи покретач У потврду тога шшешћу један пасаж из «Теорије моралних оеећаја®. Разликујући природне паклоности (аЈТесИопз) на себпчне и доброчиће (т 1;о 1ће 8е1Гшћ апс1 №е ћепеуо1еп1), твор;|ц народне економпје вели у уводу наведеног дела: „Ма колико се човек замишљао егоиста, очнглсдно је,да има нешто у његовој приподи што га потстиче, те се он интересује у судби дртгих људи, и то чини те се њихова срећа јавља као нужна по њега, ма да оп отуда не добија ништа друго до нросто задовољство«. 2 ) У делу „0 народном богаству» Смит нзрпчно вели да у домени економннх пнтереса преов.т1)ују себичне тсжп.е. Егоизам ту налази најпогољнпјн терен, јер нодстиче на рад, поделу рада и занимања, тековину добара, штедњу и т. д. речју најмоћпији је.покретач у приврсдном животу. Али из тога не излази, да је он оставио апсолутпо слободпо поље економпом егоизму, пити да га је схватио као нешто онште и непромењиво. Адам Смит пов \ као је међе силном егоизму правдом пли правичпошћу. (| Свакоме човеку, докле год не узвређа законе правде оставља се еавршено сдободно поље у остварењу својих властитих интереса путем, који за најбол и нађе, и да свој каш.тал и рад износи на поље такмичења са радом и капиталом сваког појединца« 3 ). Он помиње у своме делу некакав 1 ) АЈат 8ппМ ип<1 Зег Ее1§еппи(;2, уоп К. 2е188, 1889, 34, 3-5. -) Но\\ - зеНгвћ ћоеуег тап тау ће зирровес!, Љеге аге еу1с1еп11у «оте рппе1р1е 1п ћ!в па1дгге, \ућ1ећ 1п4еге81; 1пт 111 1ће Јогите о? о^ћегз, ап(1 геп (1ег Шеп- ћарр1певв песеввагу 1о 1пт. (ћои^ ће с1ег1уеб поИппј? Ггот 11 ехсерЈ 1ће р1еавиге о!' беет.г 11 — У.е1б8, ор. сН. 41. а ) Е \егу шал аа 1 оијј ав ће с1оеа по! \до1а1е 1ће 1о\\' јизпсе 18 1е1 '1 регГесИу 1'гее 1о ригвие 1пв ол\ п т(егев1, 1п8 олто жау, аис1 1о 1пдп§' ћо1ћ ћја 111с1ив11у апс! сарјта т!о сотреИИоп \лп(ћ (ћобе оС апу о(ћег тап ог огДег о. теп. — Л^еаКћ о(' N (110118 III, 42.