Отаџбина

један' п0г.1ед на економчју као науку

обележеним међама, не нредставља цео социјални живот, већ само једну његову страну. Међу тим, примећује Ланге 1 ), његови следбеницп заборавише на добре стране доктрнна творца наше науке, не могући да разликују прмвила, која владају привредним силама на тржиштима од правила друштвеног живота па, чак, ни од принцииа људске природе. Главна погрешка. тлко једностраног схватања била је од најодсуднијег утицаја по даљи развитак старих доктрина. То је учинило, те су се из рана поче>е тако брзо папуштати. Ја сам узгредно напо.менуо да Адам Смит, као и Физиократ и није могао а да не подлегне у својпм теорнјама утицају теорије природнога права. То је иајслабнја страна његове пауке, која се јако осетила у радовима његових ђаку. Дело »О народном богаству® чинн само један део Смитовог философског система. То се у осталом јасно види из програма његових университетских предавања у Глазгову, у коме на прво место долази природна теологија где су изнесепи његовп назори о свету у опште, за тим морал и право, и на послетку економија. Утицај природнс теологије тако је јак, да се као црвен конац про" влачи кроз све његове радове. Три су извора из којих је он црпао грађу за свој сиотем социјалне и политичке ФилосоФије' јелпнско-римске философске снекулације. у облику теорије прпродпог права, хришћанзка тео.шгија и сам дух времена који се тада беше подигао нротиву апсолутпстичких мера државног мешања, у цели проширења круга пндивидуалне слободе и правичније расподеле државних намета. 2 ) Први извор најважниЈИ Је. По теорији природног права, која је пграла тако замашну улогу у великим догађаЈИма, који се развише у Француској крајем прошлога века, и којој се не могу норицати велике заслуге по човештво, Адам Смит, као и други фолософи тога доба у опште, замишљаше да постоје пека природна иравила које је прописало само божанство за људе (ШаС §теа1 апс! аПуЈае Ве1п°:). -Доцније су та правила изопачена људским установама, аш се још могу, вели, распознати: и где год се оетовн слободно поље природним законима, одмах се успоетавља хармоничан поредак у друштву без икаквога мешања. »Када се отклоне сви системи, који иду на руку или сметају слободном кретању људских радња, успоставља се сам од себе очигледан и прост систем природне слободе« 3 ). Услед јаког ') Ор. сН. 737. 2 ) РоН11са1 Есопошу о!' Л(1аш бтЈ41]. 1*ог1. Кеу1е\\-, 1870. 11. 1,еб1у. 3 ) \\ ? еа11ћ о!' ХаИопб, III, 241.