Отаџбина
ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМИ.ЈУ КАО НАУКУ
27
утицаја те теорије наступи, по речима Сомнера 1 ) нека општа одвратност према сваком посматрању и детаљном испитивању Факата позитивног права и других социјалних установа. Умови тога доба једино беху наклоњени ФилосоФисању а рг!ог1 и истраживању неког хармоничног порстка удруштву, који беше ндеал ФилосоФИма Француске просветне периоде. Замисао о природиом праву добпјаше разне облнке заогрташе се најшаренијом одећом. Али сви њени изгледи почивају на неком Замишљепом природном поретку ствари. Црпећи из тога идеалног извора, тадашња полптичка Философија представљаше час п .еко идеално стање у природи. час неку замишљену ириродпу тежњу да дога1 )аји узму овакав пли онакав правац, час опет законе и принципе о изливима и добротн људске природе. Разни и неодређени изгледи те замисли, која се може сматрати као непосредпа Филијација стојнчке ФилосоФиј.е, а до нас је допрла преко римског права, и коју нам још нико није јасно протумачио, — у главпоме је била узрок велпкој збрцп изме!)у оног шта је идеално а шта реално, између ндеја п Факата, не само на пољу права и политике већ и у доменп иародне економпје. Та општа струја тсорије о природном стању друштвеном створила је у осамнаестом веку јак негативан покрет наперен на све државне установе. Последпце тога покрета с економног гледпшта беху ослобођење радиности од Феудалних веза и установа, а с друге стране од државног апсолутизма У свима странама покрета: економној, политичној, соција.шој, философској , свуда се јавља процес рушења старих установа, као претходно пужан услов за сваку реновацију којој тежаху духовп у Француској. Дезорганизација у мишљењима, којој подлегошс идеје о тадашњем др кавпом склопу, допринесе увођењу нових прпнципа, којп послужише као упут за даље реФорме. Критичка ФилоеоФија која створи ту дезорганизацпју, једина могаше виндиковати на апсолутну слободу у свима соцнјалним манифестацијама. Једини излаз из те асоцијације мисли беше по неопходности оснивање доктрине о савршеној прнвредној слободп, која, у Физиократским еписима, постаде полазна тачка оснивању окономне науке. Гледећи беду и потиштеност масе парода у свима земљама, нарочито у Француској и Епглеској у то време, као последице неједнакости закона и произвољних државних мера, Смит се јако одушевљаваше ндејама природног права, мислсћп да је пронашао у свима својим посматрањима поуздан доказ о савршепом нрпродпом поретку, у коме би се вршила подела добара на пајправичпој основи Ј ) Апсаеп! Ба'« 7 , 1(8 согтеспоп 1ће еаг]у ћ181огу ап<1 118 га1а!10п 1о тос1егп Меав, 1еп1ћ есН110п, ћ,оп<1о11 Јоћп Мпггау, 1885, стр. 91, 92.