Отаџбина

У с к о ц и

У слободу и ускрси/ћа српскога дан!.,.. Једина ми жалост мути часе радосне, Данашњег дана, славне победе: Што храбри, силни, праведни, Јуначки војвода ваш, није међ' вама, Да му се поклоним, руку целивам, Ишштем б.Јагослов старца витешког! Франческо (отима се од Габријела и аотиче ое напред) Оп је, триста му мука! Пусте ми Габријело, да га загрлим Здраво драги побро, друже мој! Неаознати (тргне се зачуђено) Каваљер Франческо! Франческо Џакомини!? Какви тебе ветри донеше: Овамо у овај кршни крај ! (грде се и л>убе) Франческо (добродушно) Ев' ови ветри — твоји оркани! Ал' то је дуга историја — мани !.... Ја сам сад роб твој ! Неаознати Не, ти си пријатед, мој ! Ти си слободан ! Је л' тако браћо ? * Ускоци. Живео !.... Заповедај само ! Неаознати. Јеси ли Франческо сам, Ил' имаш друштва несрећног ? Франческо. Да имам — несрећног ! (извчачи ГабријеЈа, који се сакрпо међ' ускоке и сав дркће) Неаознати (мршти се) Шга зар зеленаш тај ! (Габриједо пада пред њпм на колена) Франческо. Ђаво да га носи! Кад си мени — и п.ему живот опрости! Та његов живот и онако је бедан То је проклетник и роб само један Несрећне његове страсти За златом и сребром — Псећи је живот го, Стрепит' за живот вечито И за пуне сандуке награбљеног блага. За оваке' никаква казна није умрети, За њих је казна живет', стрепити! Нек им је живот прост! Благо њи'но — на част им! Овакви људи гњев су божији: За лакоумне, гордост, таштину