Отаџбина

У С К О Ц 11

И све људске грехове. пороке А уједно су искушење, оцило, За челичење добродетељи, врлина И живот њихов има своју циљ!..,. Он мп је засладио и аагорч'о живот, И ево те за његов живот молим ја За тебе ја сам довољна освета: Све што јс дуге ноћи, бесане, Зајмећ' ми срачунав'о грдне добити, Ове планове што ј.' 1 измишљ'о, кројио, Пребрисао је сунђер судбмне! Све што је ка карташ, на »пубу 8 погађ'0 Ђаво му је собом понео: Јер Франческо Џакомини Добровољну слободу вама повраћа, Предаје у руке вагае своју судбину И сматра за срећу и част највећу: Постати ваш друг ! Примате ли ме? Ускоци. Браво ! браво ! Живео ! Неиознати (пружи му руке) Хвала ти Франческо — твоја воља ! Нама је тако ватреи, тако племенит, Јуначки тако — добро дош'о друг.... ! А ти јадниче — шта ти на то велиш? Габријело Ах милост, милост — смилујте се ! Ја нисам ништа у свему крив. Неиознати. АГ што ти на Франчееку, Пропада силни новЕц, дуг? Габријсло. Просто нек му је ! Само ми живот — слободу дајте ! Неиознпти. Даћемо тп и више но живот Даћемо ти што ти је отето — све ! А и Франческов ваљада није дуг , Баш много већи од тог поклона ? Габријело Хвала вам, хвала — сувише радости И среће за ме грешиика !.... (За се) Хвала Богу, бар главно ту је, Камату нек носи враг! Неиознати Пођи с Богом. (Двојици ускока и Милошу) Спроведите га! А на првој сигурној раскрсници,