Отаџбина

У с к о ц и

Ђуро (плаче) Сине мој, моја утробо ! Сам мн то је Господ дарив о — посдао, Да менн даде највећу утеху - • На часу моме самртном, иоследњем ! Хиала ти Боже! Ђурашко. Оче опрости, благослови сниа, Којн се ка.је искрено, од срца, Који је крвљу спрао погрешку Примерним животом, делима, Опрошта.| неба вапио ! Ђуро. Срце тп је моје давно простило ! А Господ те сада — благословио ! О Господ је мудар, дела су његова велпка У највећем очајању, болу — даје утеху !..., Децо, браћо, Срби, јунаци! Ако ћете слушат' не оца пресрећног, Не ускока, благодарног младом витезу, Већ вашег седог, старог војводу Који је с вама доста зла и добра Видео, — и с вама мука И довлета силног делпо : Ово вам је достојан вођ ! (подиже за руку Ђурашка на ноге) Право избора ваше је Ал" савет мој почујте И не ћете се верујте — кајати : Самртник даље види на смрти Но човек пун снаге, живота ! Ђурашко (узбуђено целива му руку) 0 бабо ! Ускоци (неки цлачу; помешани гласови)): Хоћемо војводо радо сд срца ! Као и увек љубљени вођо, Оче наш, друже — 'оћемо ! Слушаћемо те и сад, ка' и увек ! Ђуро. Хвала вам дсцо п браћо, Ндјвећу радост, доживео сам, Дубоку и срећну старост дочек'о Сад не марим умрет'!.... И чујте што ћу вас на самрти, Заклети проклетством најстрашнијим ; Туђину вере не дајте, Латин и Турчин — то су душмани,