Отаџбина

46

С А Л А В О Р А

Ђурашко (плаче), Ђуро Збогом ! Чувајте слободу и слогу, Понос и образ Јуначки ! Поштујте старије, законе наше, Уредбе ускочке — веру прадедовску, То је стуб елободе — то ускрс Српства ! (Свештенику) Оче благослови, опрости и причести ! (Свештеннк га причешћује и внше главе пали воштаницу) Хвала вам !.... хвала (издише). Сви (плачу). Бог да прости ! Ђурашко (по малој паузи, гологлав) Над тво.јим гробом витешким, Заклињем се аманет чувати Као највећу светињу, спомен на тебе И твоја дела, јуначкн војводо ! Ти ћеш ми бити узор и углед, Ти ћеш ми бити — звезда пратиља ! Сви Заклињемо се п ми сви, Аманет чувати твој ! Ђурагико А Дубровнику — освета и смрт ! (Група око мртвог војводе. Надноое над њим заставу. Свештеник клечи и моли се Богу. Ускоци и Ђурашко остану издигнуте деснице, гологлави). Завеса полако пада. »>х<» СА ЈАВОРА -П 0 Д А Ц И 3 А РАТНУ ИСТОРИЈУ ИЗ НАШЕГ РАТД СА ТУРЦ1ША 1876. ГОД. ♦ (СВРШЕТАК) Ова вест беше за нас, као за озеблог сунце. Шанац отет од Турака, беше редкост, а са тога већа добит и радост. Сад требаше нродужити да се разкрсти са Турцима,