Отаџбина

у с к о ц и

45

0 тој ве.шчанственој ћерци божанској, У измученим грудима робовским ! Ваша су дела мала, растурена на векове, Ал' вашом крвл,у заливено је дрво слободе, Слободе народа, човечапства И оно ће зеленилом подмлађено, окићено цвећем мирисним У брзо ускрснути, подмладити се, Уродити плодовима сјајним, виђеним ! И докле буде таквих челенки, Докле буде таквих мишица, Док таква дела буду гајиле мисли слободе, Док таква дела буду узори, Док таквих жртви буде у роду, Док буде таквих јунака, Који за Српство живе и за њ' умиру Дотле Српство не ће проиасти !..,. Страшни се оркан, бес-на олуја, Са дивљих стена, гора азијских, Подиг'о рушећи све, сатирућ' пред собом. Горди, стари раст српске прошлости, Пркосио му је дуго година — и подлеже, Преби се, сруши се — а гле како се повија, Како се онружа, опет уздиже, на старом Корену иструлелом — млади, поносити сноп шиблика И он пркоси оркану и пркосиће векове, Док подмлађепа прошлост у њем' не ускрсне! 0 Српство, роде, надај се, клице спаса Леже у обореном телу твоје лешине, У смртн лежи снага живота, Будућност је твоја — докле будеш Љубио слободу, слогу љубио!.,.. (ускоцима) Хвала вам браћо на љубави, Послушности, поштовању ! Ако сам коме што год згрешио, Нехотице коме учинио на жао : Опростите ка' што вам праштам ја, Опростпте ка' што Господ опрашта ; Ускоци (скидају капе] Просто од Бога ! (Прилазе, плачу, целпвају му руку)