Отаџбина

44

у с к о ц и

Ироклет да Бог да, ко им смета, завиди, Кога лична страст, завист занесе Толико, да с тога Српство, будућност, Његову слободу смете икада с ума ! Докле год једног огранка славних Балшића, Докле год једног потомка Даничића Устраје: — интерес Српства прва светиња, Бог дао да им је ! Закун' се сине ! Ђурашко јдиже у вио десницу са три прста) Заклињем се светлим твојим именом, Заклињем се светим путиром крви Христове, И крви народа мога, мученика за веру, За слободу хришћанску. Заклињем се, Заклетвом: речју витегпком. И пре се ова рука са знамењем сада хришћанским, Издигнута величанственом трону вечносги Пре се осушила, спржила, но што би Аманет свети хтела изневерити, Нре но што би противу Српства и интереса Његовог, — мач свој подигла I Ћуро. Тако сине, тако крви јуначка, Тако процеђена крви српских ратника ! Ја сам доживео славу највећу Свога живота, нуног борбе, напора Куд' лепше славе, светлије круне од ове ! (Показује сина и ускоке, Успомена светла јуначка, љубав, поштовањз Код оваких јунака, витезова, ратника ! У аманет вам свима: — ускоци — ти синци слободе 1 Ваша је света циљ, достојна крви јуначке, Достојна живота, племенитих жртава ! Ви сте вечити протест дивне слободе, Против тираније, против деспотства ! Ви сте вечити отпор Српства, Прогив мусломанског притиска ! Вм сте вечита ирг-стража Хришћанства, Против некрста, про^ чу варвара; Ви ћете бити узор, вп нада све-српска, Ви ћете својом крвљу Јуначком Бити вечито оцчло сл( >оде и слатких мисли