Отаџбина

48 С А Ј А В О Р л Позади шанца на задњој странн зараванка биле су колебе и склоништа, обичне сенаре, покривене нашим пожњевеним житом. Изненадило нас је, како је с лабо утврђена била Укоченица, а како се дуго држала. Војнипи говораху «е брате, да смо знали па да заиђемо боље, и ближе, са стране приђемо, одма би их истерали", Још се не беше добро развиђело , донесе војник пнсмо од Илијћа, са Погледа рече и то бригадиру Ужичком I кл. Једва прочитасмо при расвиту а оно писаше у главном ово : аКоманданту Ибарске војске." «Заузео сам Поглед са слабом стражом, појачајте. — Ја одох на Василин (или беше Јанков) врх а ви ајте на Јавор.» Упутисмо војника са овим писмом одмах да трчи и носи команданту војске, а ми се чуђасмо куда ли је прошао с војском Илијћ, пуни радости што је он већ толико нашим десним крилом напредовао. Доцније смо сазнали да је наше десно крило под Илијћем наступало за Турцима преко Раскрсннце путем и дал>е поред Радоњиног Крша (Кутлове стене). После горње вести, бијасмо доста начисто. премда још не могасмо бити погцуно сигурни. Наше патроле наступиле су, и почеше пуцати испод Раскрснице, и даље изнад Павловића кућа; па нам доведоше два Турска војника што заробише. Били су поспали па заостали. Исто тако посласмо команданту и три мапе у Футроли: Европе, Европске Турске и Србије ло свој ирилици и то све на Турском језику и неке књиге као да беше историја. Наредисмо да се батаљони прикупљају и прилазе Погледу. Ми се кренусмо уз планину Косова, преко Раскрснице ка Погледу. Цела планина беше као једно лого-