Отаџбина

СА ЈАВОРА

49

риште Турци бијаху млоге ситнурпје позаборављали међу којима и један велики шатор. Командант је видео, пошто је свануло, из свог стана пред Плочом, да смо отерали Турке и заузели све поло дааје до Јавора. Око 8 часова дођемо на Поглед. Наше патроле, које су пред нама ишле, проматрале су предео и зауставиле се на иређашњим местима, "која смо држали до 21 Августа. У то време дође и капетан Мишковић из гл. Штаба, али нам никакву заповест од команданта не донесе. Видесмо Илијћа са једно 1000 војника под брдом, с' оне стране потока а с ове стране Тисовачке карауле, где се одмарају. Турци се беху искупили ио старим Јаворским позицијама, посели их и чекају. Сем посаде по шанчевима, и на Василином и Јанковом врху, имадијаху код механе једну колону око 2 батаљона пешака који ту стајаше и одмараше се. На реду беше да се трупе што пре спреме и буду готове за даље гоњење или друго што командант војске заповеди. Наредисмо да се батаљони што брже искупљају и прибирају ка Погледу; да се храна и муниција војницима разда, које беху утрошпли у току ових бораба. Знајући пак за писмо Илијћево команданту, што јутрос прочитасмо на Укоченици, и да он по садржини истог, може се кренути напред, не чекајући да се трупе искупе, снабду с нужним потребама и на заповест командантову и споразум, разговорисмо и договорисмо се како да учииимо Па закључисмо и ако Илијћево одељење стоји, те можда чека заповест, да се споразумемо, и написасмо му писмо отприлике следеће садржине: да смо нас тројица: ја, М. Гарашанин и Мишковић на Погледу, да смо наредили да се војска искупља и спрема, но да није за сад сиособна за нанад, да треба да сачу-

ОТАЏБПНА КЊ. XXVII СВ. 105

4