Отаџбина

50

СА ЈАВОРА.

вамо уздигнути морал у трупи.... и он да не нанада одмах ... И посласмо му писмо. Војску смо искушвали, храна и муниција беше утрошена. те је на брзу руку доношена н наређено да се раздаје ; да се у батаљонима поделе војници и види колко је искупљено. Војници су се врло споро искупљали. Помешани су били из свмју батаљона, како оних са центра тако и са обадва крила. Тек сви су се у главном прибирали косом и друмом ка Погледу. Још наш писмоноша није бно приспео Илнјћу, а ми видимо да се његова команда поче кретати, око 8 1 ј 2 часова Креће се десно и назад, рекосмо неће да напада, добро је; колона се крета.1а, да се долином прикучи што скривеније, па се поче развијати. Видели смо да наступа к непријатељу. Борба је ту Надасмо се заповести од команданта и прппремасмо се за што бржи напад. И како беше Пожешки батаљон понајбоље прикупљен наредисмо, да се спреми и наступа те потпомаже десно крило. Капетан Мишковић оде у штаб Убрзо. тј. око 9 часова, почеше пушке пуцати и борба се завеза. Турци најпре опалише један топ низ долину п. Тисовског; метак претури наше десно крило тј. превиси одељење Илпјћево Пушке учесташе, најпре испред Јанковог врха са ког Турци из шанца и испред њега пуцаху, а наши са заравањка од Карауле; за тим отпоче пушкарање у лево по шуми, куда је наступало одељење капетана Мичина и Пожежани. Турски топови пуцаху сз Василиног врха на обе стране куда наши наступаху. Војник што однесе писмо Илијћу врати се, рече да није могао да нађе мајора Са великим прекором вратисмо војника да му преда писмо Ватра се продужаваше на месту, а многи наши одступаху. Једва је могла једна уређена чета Пожежана да припомогне десном крилу, и то нарочито да заклања