Отаџбина

С А ЈАВОРА

51

одступање, јер наши не могаху да наггредују после 10'[, часова. Ватра је малакбавала на десном крилу. Ми посласмо нешто Моравичана да чувају пут јаворски и спремисмо један батаљон јаворским путем. Многи паши војници почеше одступати из борбе. Но то нас није изненадило пошто су уморни били и раштркано и са мало снаге наступили. Ватра је све ређа била и у 1 час по подне са свим прекинута. Наши су на пушкомет до ровова и шанчева турских прилазили По завршетку борбе поселисмо наше пређашље положаје. Око 1 т ! 2 часа по подне врати нам војник писмо јутрос послато Илијћу, и каза нам: „да сте ви здраво Илијћ је погннуо у првпх 50 пушака које су јутрос око 9 часова од Турске стране пукле.» Смрт мајора Илијћа била је највећа жртва и губитак највећи за Ибарску војску, а и за целу Србију, од свнју у првоме рату. Цела Ибарска војска жалила је Илијћа као свога највећег јунака и једног од најчувених старешина. Тело му је пренешено у Београд и сахрањено у гробље код гхалилулске цркве у гробницу, коју му је подигла Племенпта Госпођа Краљица Наталија. БиограФија му је печатана у 8. броју (за Август) војног листа „Ратника" за 1879 г. у календару «Истоку и за 1879 год. са сликом Благодарни и признагелни савременици подижу му споменик у Ивањици. Оло 3—4 часа позва ужичког бригадира I кл шеФ штаба Ибарске војске са Погледа на Биљевину. И каза му да ужичка бриг. I кл. заузме предстраже у главном пређашњим обимом што смо држалп; као и то : да ће капетан Мишковић заменити погинулог мајора Илијћа, као команданта ужичке бр. II класе. Бригада је распоређена на иредстражама од Равне Горе иопред Заскока, Погледа, Биљевине и Радоњиног крша до потока границом, у висини Укоченице.