Отаџбина

АУСТРИЈЛ П СРПСКО ПИТАЉЕ

531

Карађорђе могао је у све то неверовати. он за цело ни сада није ништа РодоФиникину веровао, али је ипак био сувише Србин. а да би му се могла допасти прикривена аустријска дипломатија, и при свем том. гато он беше силничка природа (ОелуаШпепвсћ . оп је био довољно мудар да не п.-тива уз воду, и тако и он потписа оно «отказно" писмо, које је Родофиникин саставио, и које одбијаше оно, што беше предмег тајних преговора између Симбшенових и Карађорђевих изасланика. Морамо још додати, да је Урошевић 13 маја писао Карађорђу како Аустрија јамчи Србима за најобилатију заштиту, како ће га она нризнати н утврдити као поглавара српског, ако само даде залогу своје добре вол>е. Симбшен му предлаже да се још једном састану у Вараждину ^сигурно је д-р Кронес рђаво прочитао у место Варадин), или где се договоре. Врховни вођ добивши овакво писмо, поче и сам сумњати да ово не буде каква клопка, и с тога показа то писмо РодоФиникину. Овај му је саветовао да одговори пријатељскн, али и да искаже своје чуђење, да му о таквој ствари не нише сам Снмбшен. На то је сам Симбшен нисао Карађорђу и потврдпо му све, што му је Урошевић у његово пме писао. Ова два писма, у Француском фреводу. нрочитао је руски амбасадор на бечком двору, Кнез Куракии аустријскоме Министру Стадиону, којизбуњенна најнепријатнијн начин. изјави да он о томе ништа не зна, да сумња у аутентичност писама, да су у осталом Срби лукави, а Урошевић познати интригант и т. д. Министар је за тим упутио Ерцхеј/цегу Карлу ноту у којој сажаљева што су његове дојакошње мудре мере у српским пословима нромашиле свој цпљ; сада ваља тражити другог пута и начина да се осигура утицај међу Србима и да се паралише утпцај Русије. Осем ове ноте нисао је Стадион п аустријском носланику у Петрограду барону Биндеру ово: Понуда Срба да се ставе иод заштиту Аустрије. или да ма у каквом облику постану ио-