Отаџбина

АУСТРИЈЛ 11 СРПСКО 1ШТЛЊЕ

дложни Бечкоме двору — сувише је противна систему кога се Бечки двор увек иридржавао насирам Турске. Појамно је да је Ерцхерцег Карл морао планути када је за све ово сазнао, у толико више, што је у исто време чуо о војничким мерама у граници. које је Симбшен наредио, сигурно у след оног отказног писма и гласова о угврђивању Београда. Још ире него што се вратио у Варадин, Симбшеи је нз Митровице, 4 Јуна 1808 јавио Ерцхерцогу да с-у његови преговори осујећени издајом и интригама Родофиннкиновим. Два дана после Стадионове ноте, 8 Јуна, пише Ерцхерцег Карл Симбшену како га је изненадило да је Урошевић чинио онаква обећања Србима. да је сам Симбшен та обећања својим писмом потврдио, и да је све то могло доћи до руку рускога амбасадора у Бечу. те је овај могао цело изнети пред Министра сиољних иослова. Овим ирераним обећањима Симбшен се не само компромитовао, него се удалио и од упустава која је имао Он му не може „уштедити прекоре и ни за остале мере које је иредузео као што их је иагласио у своме рапорту од 4. Јуна. Али најгоре је што је Симбшен дуж целе границе предузео, К неиријатељске мере," јер ће се оне схватити као освета за неуспех у преговорима. За то нека Симбшен одмах отвори саобраћај на кордону у оноликој мери, у колико је био огворен пре него што су преговори отпочели, а односно оружја и муниције нека врши прописе као п до сад. како би се уклонила свака сумња о непријатељском расиоложењу Аустрије, како се не би изгубио сваки утнцај иа Србе, него би се сачувала могућност за доцније зближење. Пре него што је стигао одговор Симбшенов, Ерцхерцег Кар.1 пише 10 Јуна још једну наредбу Симбшену као донуну оне, коју му је пре два дана иослао. Најпре ђенералисим нооштрава заповест к под тешком одговорношћу" да не изврши ни једну од оних насилних мерапрема Србијанцима, да све врати у оно стање које је било