Отаџбина

11 Е В А Ч II Ц А

Тешко је рећи ко се нише зачудио, што је чуо такав иредлог, да ли Виконде или стражтзр. Али се Виконде брзо поврати од изненађења, задовољно уздахну, уђе у ходник н галантно иружи руку иевачици. Стражар је ишао с њима и светлио. „Антонио", примети му млада девојка. „оставите врата отвореиа, док господин не оде и . Виконде се колебао између радости и забуне. Ово што му се сад догодило. било је готово непојмљиво. и могло се објаснити као триумф његове примамљиве личиости. Рачунао је на тешкоће, а није на њих наишао. Он је одмах са певачицом изашао из каФане, понудио се да је прати и она је пристала: „врло радо"! Поласкао је мало њеном гласу, понашању, лепоти, љупкости.... Она му смешећн се одговори: (( Ала сте љубазнн! Како се одмах нозна да сте отмен господин! Како све то лено и добро нзговарате. (). хвала, хвала!" Виконде беше сујетан. он у оиште није веровао у врлину жена, а још мање у врлину певачнца. Али ипак му је сад неко нејасно осећање говорило о некој тешкоћи, о неком разочарењу, о некој опасности. Он се сети догађаја с касаинном.... „Демонска жена!" помисли он. Али иајзад, то је бпло.... са њим. Кошница је била мирна и све ћелије беху затворене. Кроз неколико нрозора видела се светлост; извесно су ' укућани још седелн и радили. Кућа је била на четири снрата, а Маријина соба била је на другом. на крају отвореног ходника. — Госнодине, рече она, дању не бисте могли овамо доћи, морали бп се врло стидети; а осим тога суседи би се тако зачудили, да би се пред мојим вратима изродила читава узбуна. А да знате, шта се чини од рана јутра до мркла мрака! Какву вику дижу деца, кад трчкарају и плачу, радннцн, кад куцају п кују, сусетке, кад се свађају н певају, косови кад звижде, пси кад лају, људи кад у дворишту цепају дрва, нли граде бачве, или конопце плету.... Не, кад бп тако отмен господин, као ви што сте, дошао