Отаџбина

546

КЉИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

бп тако бц .10 прерано говорити и о лепом ј? Ур.) политичком роману Силазак с ирестола, од Кариа Амурела, који јот није довргаен. Пре но пређемЈ даље дужност нам налаже да не обиђсмо једио дело, које је штампано прошле године и ако је много ранпје писано. Томе је делу потпун натппс: Народне ирииовијести и аресуде иа живота по Боки Которској, Херцеговини и Црпој Горн. Покупио исложио Вук. вит. ВрчевиК (у Дубровнику, наклада Претнерове кк,ижаре.) — Одмах пооле смрти заслужног скупљача српских народнпх. умотворина, Вука Врчевића, син његов послао је био Ученом Друштву нештампане спиее свога оца, да их оно штампа. Учено Друштво ннје примило понуду, те остаде да Врчевићеве списе штамиају ватна лпца. Ко познаје наше књижевне, особпто књпжарске прилнке, озбил>но се забринуо, да ли ће се икада штампатп ови списи,. чија се вредност ;,е може доводитп у сумњу. Али се противно деси.. Мало но мало, па се Врчевићсви списи штампају и надати се, да да ће временом сви угледати света. До сада су штампани ови Врчевићеви списи: 1. Српске народне проповпјетке по највише кратке и шаљиве. Књига I.: 2. Орпске народне игре (обе издање Ученог Друштва); 3. Низ српеких приповједака, 4. Три главне народне евечаности: Божић, Крсно име, Овадба; 5. Помање српске народпе свечаности уз мимогредне обичаје (сва три издањем књижаре Јов*новића у Панчеву): 6. Народне сатирично занимљнве подругачице: 7. Народне хуморпстичне гаталице и варалпце; 8. Народне баспе: 9. Српске игре, књигаП; 10. Народне приповијести и пресуде. Све ове последње штампала је Претнерова књижара, која је прештампала и прву књигу »Српских н фодних прпповиједака." 1 ) — Као и еве„ тако и ова најновија Врчевићев.ч књига, има евоје драгоцене вредности. Она је добро дошла и ученом и простом човеву. Овај ће се с њом позабавити, а онај ће из ње разабрати и породичмаз живот, п како се судило и пресуђивало, и како се сељак на суду брани и како га видар лечи. У књизи овој има сијасет разнпх цртица, слика и характеристпка, које су потребне за свестрано проучавање једнога дела нашега народа. Књига ови добро ће послужити и фи лологу. А каквим ли се преводима из лепе књижевности попоси 1 800„ година? — Зар и то питате? Зар и о томе тражите рачуна? — Па> доСфо, да вам одговоримо и на то питање. Ето вам књиге за грош., Ах, «књиге за грош" ?!.... Зар се ни овде не може без њих?1 Не може! То је најобилатији еспап са страних пијаца, који је увеЈ ) Када је ово бидо већ написано , дошла наи је до руву и једава.еее% Врчевићева књига, којој је натипс: Херцеговачке пародне ијесме , које соиш. Срба мухамедове вјере ијевају (у Дубровникуј.