Отаџбина

548

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Два. аријатеља (Тургењева). Хрвати у последње доба ревносније од нас Срба прате руску књпжевност н обплатпје преводе. Они већ пмају у преводу »Ану Карењинову", а протле године довргаепа је п Уојпа I тгг. Код њих је иокронута и » Кизћа ђШШећ а", у којој је штампана „М1а(1о8(; 1< и „ХеЈогааЈоз!;'' од Толстога. Колико „Војну и мпр", толико и ове две последп е нриповетке превео је Аугуст Харамбашић. Са његовим преводом „Војне и мира® проФ. Јагић нвје ни мало задовољан. У своме »Архиву« упоредио је превод са оригкналом п вели, да преводилац не зна добро руски језик. Тежа јо места изостављао или оппсивао, те је кварно п смисао и лепоту самога оригинала. По његовој оценп , Харамбашнћев превод нелЈа иикакве литерарне вредности. ПроФ. Јагић констатује, да се у опште пајгоре преводк са словенских језика, јер преводу приступају људп неспремни за тај посао, и што се мис.ш да се са словенских језика може преводити, и ако се добро не зпа језик, а верује се, да се словенски језици могу лако научити, лакше по несловепеки. — Ове речи проФ. Јагпћа могу се добро применити н на остале наше преводиоце са руског језика, особито на преводпоца „Два пријатеља". — Свакојако пајбоље је преведена »Крајцерова соната", јер је Милован Ђ. Глишић мајстор у превођењу, а зна добро и руски. Хрватски превод „Крајцерове сонате" много је заостао за Глишпћевим. Он и није преведен са оригинала, пего са Француског превода. Из других словенских књижсвности није нпшта засебно штамнано. У „Јавору" и »Хлепси« пма неколпко лепих превода пз словенских књижевности, од којих ћемо номенути пољски роман Лотов цвет, од Марије Рођевнћевне у Рајковом преводу. — Има неколико лепих превода из разних литература у »Народној библиотецн" браће Јовановића. II Ред нам је сада да пређемо на научну књижевност и на друга дела литерарне вредности, која су штампана у минулој години. Одмах у почстку можемо конетатовати, да нам се овде пружа много ведрија перспектива и да смо у прошлој години добили неко шка дела, било оригинална било преведена, ко.ја имају своју литерарну и научну вредност. Полазећи да прегледамо ова дела, наш се поглсд прво заустав&а на пет просветних и научних друштава, која су ередншта и наше науке и књижевности. Свакоме су познати тп паши светп храмови, свак зна за Српску Краљевску Академију