Отаџбина
АНА КАРЕЊННА
63
— Да . да. Она је прва дотрчала , узела је тога горопадног господина под руку, па га је одвела. — Ето мама — рече Ката — а ви се чудите што ми с:е она допада Сутра дан, посматрујући своју незнану пријатељицу, Ката је видела да је Варењка с Љовином и његовом дамом већ у истим одношајима у којима беше и с осталим својим ргоке^ез. Она им је приступала сваки час , разговарала их , служила дами као тумач, јер она не разумеваше ни једног страног језика. Ката отаде .још више молити мајку за дозвољење да се позна с Варењком. И ма како да је овој било непријатно да изгледа као да она чини први корак за познанство са госпођом Штал, која .је не знам почему допуттала себи да се горди — стаде распитивати о Варењци, и сазпавши појединости, из којих се могло пзвести да у познанству с њомс не би иишта било ружно, и ако и ништа оообито, с;ша је прва пришла Варењци и познала се с н.оме. Изабравши време када јој је кћл опкпла на извор да поиије чашу лековите воде , и када је Варењка стајала пред пекарским дућаном, кнегиња јој приђе. — Допустите ми да се познам с вама — рекла је са својим достојанственим осмехом. — Моја је кћи заљубљена у вас. Ви можда и не знате мене. Ја.... — Кнегињо — похита Варењка да одговори. — Ја сам тако исто ако не и више заљубљена у вашу кћер. — Какво сте добро учинили јуче оном нашем бедном земљаку! — рече кнегиња. Варењка поцрвене — Не сећам се, рече она, мени се чини да нисам ништа урадила. — Како нисте, Бог с вама, та ви сте тога Љовина спасли од велике непријатности. — Да, за сотра§;пе беше ме позвала и ја сам га умирила. Он је тешко болан, а био је нешто незадовољан својим лекаром. Ја имам навику да се нађем око таквих болесника. — Зиам , ви живите у Ментонп са вашом тетком , госпођом Штал. Ја сам се познавала са њеном ће11е зоеиг! — Не, она мсни није тетка. Ја је зовем маман, а ш јој нисам род. Она ме је васпитала — рече Варењка опет поруменивши. То беше тако просто речено , израз њеног лица беше тако отворен и мио, да је кнегиња сада појмнла за што је Ката заволела Варењку. — А шта је с тим Љовином? — упита кнегиња. — Он ће отпутовати. рече Варењка.