Отаџбина
62
ана карењина
Ката је ходала с мајком и с московским пуковником који се кицошио у свом новом капуту, који је купио у једном ФранкФуртском дућану готових хаљина. Они се шетаху једном страном колонаде старајући се да се не сретну са Љовином, који ходаше другом страном. Варењка у својој угаситој хаљини са црним шеширом обореног обода , водила је дуж целе колонаде једну слепу Францускињу, и кад год се срела с Катом увек су се њих две пријатељски погледале. — Мама, смем ли да се познам о њом ? — рече Ката гледајућизасвојом незнаном пријатељицом и видећи да се она упутила извору лековите воде, где би најлакше могла с њоме проговоритп. — Ако ти је баш толико стало до тога, ја ћу се најпре распитати да видим ко је она. У осталом ја не знам шта си ти то нашла тако особито на њој ? Она је сигурно најмљена другарлца. Али баш ако хоћеш, ја ћу се познати са мадам Штал. Ја сам знала њену ће11е зосиг, додаде књегиња поносито подигнјвши главу. Ката је знала дајој се мајка љути што мадам Штал чисто избегаваше да се с њоме позна. — Гледај како је љупка — рече Ката гледајући како Варењка пружа пуну чашу лековите воде слепој Францускињи. — Погледајте како јој је сваки покрет прост а сладак. — Ех , досадише ми твоји еп§'оитеп1;8 — рече кнегиња али не, хајдемо натраг — додаде одмах за тим јер беше видела да им иде на сусрет Љовин са његовом дамом и са некаквим немачким доктором, са којим се нешго гласно препирао. Они се окренуше да нођу назад, кад зачуше да она гласна ппепирка постаде права дрека. Љовин стао па виче, а и доктор све в.,ше долази у ватру. Гомила се склепта око њих. Књегиња се с Катом брзо уклони из гунгуле, а пуковннк напротив оде у гомилу да види шта је. Пос-ле неколико минута пуковник их стиже. — Шта је то било? — упита кнегиња — Стид и срам — одговори пуковник. — Једино чега човек треба да се боји кад пође преко границе то је: да у туђнни не сретне каквог Руса. Онај високи господин окупио да грди свога доктора што га не лечи како треба и беше замахнуо батином да га удари, Срамота ! — Ах, како је то непријатно — рече кнегиња. — Па на чему се свршило? — Хвала Богу , умеша се она девојка са црним печуркастим шеширом, чини ми се да је Рускиња — рече пуковник. — М-11е Варењка? — радосно упита Ката.