Отаџбина

ВОЈВОДА ЈАКША

171'

„А пак тешко не ће бити Да иређемо нашој браћи, Јер у првим редовима Морамо ое ноћас наћи. в Султан хоће да јунаштвом Ми Турцима пример дамо, Да на бедем од Влахерне Ми пре свију јуришамо. Султан хоће да Хришћани Спреме браћи погибију, Сами себе да сатиру И да. братску крвцу лију ; „Султан хоће, а л' ја не ћу! То је моја непоречна. Кушано је небо доста 11 господња нравда вечна. аСве је спремно ; цар нас чека Кано браћу, савезнике, Кано храбре крста борце, И Косова осветнике. XIII На прозору танке куле Теодора веће чека И изгледа, да се јави С јунацима из далека. Слагка нада душу храни, А млађане страсне груди Обузело миље тихо Неизмерно слатке жуди. Да л' ће доћи, ах од страха Ни пнтати не сме за то. На што онда свет и живот Кад не грли своје злато ! Ал' то не ће, то не може, То и не сме никад бити Сан се њезин, воља неба Ипак мора исиунити.

(( Ја сам спреман. Ко ће оа мном Чуваћу га к'о и досле ; Славан, дичан вратиће се Отаџбини својој после. (( Спаситеље светог крста Прославиће сви народи. Ко ће са мном нек иолази , Нек остане коме годи.» ««3а крст часни и Слободу С тобом ћемо и ми пасти ! Ти нас води! с тобом ћемо Ићи путем славе, части!"" Тако грмну једноГласно Из хиљада српских грла, Небеса се заорише, Заљуља се земља прла. И Јакша се крете с њима Нод бедеме од Влахерне, Где га чека Теодора И његове Србе верне. Ч е к а њ е Господња је воља хтела, Да га овде чека сада, Он ће доћи, нема сумње, Теодора шапће млада. И на перваз од прозора Нагиње се, и гле среће: У даљини, у тамнини Челична се гора креће. То су они. Сјај с панцира Кроза таму одблескује, Сад и топот, звек оружја Па и жагор јасно чује. То су они, нема сумње И не гледа никуд више, Нити виде, како с' турске Редом ватре погасише.