Отаџбина

АНА КЛРЕН.ИНА

183

— Тако је то пријане мој! — рече Сергије Ивановић пљеснувпш га ио плећима. —■ Да богме, разуме се. Зар ти мислиш да ћу ја тврдоглаво бранити своје. Таман посла ! —одговори Љовин са осмехом детета које зна да је нешто скривило. к Боже мој, о чему ли сам се то ја с њиме преиирао ? — размишљаше — Разуме се, и он има ираво и ја, красота у Бога Само мени ваља сад у каннеларију да наредим шта треба за сутра." И он уста протежући се и смешећи се. Сергије Ивановић такође се насмеши. — Ако хоћеш у шетњу, хајдемо заједно — рече он не желећи да се растане с братом. из кога је сипала свежина и снага. —• Ако ти треба свратићемо и у канцеларију ! — Господе! — викну Љовин и удари се по челу тако, да се Сергије Ивановић уплаши. — ТИта ти је? — А рука АгаФије Михаиловне ? Ја сам са свим заборавио на њу! — Миого јој је боље! — Ако ће, морам стрчати часком до ње. Док ти нађеш капу ето мене! И он одјури преко степеница као каква олуја. 7. Степан Аркадиј-евић отишао је у Петрбург да испуни најприроднију дужност свакога чиновника, коју не појимаху само они, који нису у државној служби, отишао је да у Министарству подсети своје предпостављене на своју дичност, и како је иошавши на тај службени, пут понео од куће што је год било новаца, то се он у Петрбургу врло леио проводио иа тркама, по летњиковцима итд. Да бп он тамо могао трошити, ваљало је код куће смањити трошкове. За то се његова жена с децом преселила у Ергушово, село, које му је она у мираз донела, н из кога је прошле јесени продата шума, и које се