Отаџбина

АИА КАРЕЊИИА

185

јој доћи сесгра Катица, која се имала вратити из бања у гголовини лета, и којој беше претписано купање. Ката јој је и писала из немачке бање, како се ни чему тодико не радује, као изгледу, да ће с њом провести лето у Ергушову. које је тако пуно детињских успомена за њих обе. Прво време Долиног становања на селу, беше за њу врло тешко. Она је истина у своме детињству живела иа селу, и у њој беше остала жива успомена, да је село спас од свију варошких незгода и невол^а, да живот на еелу истина није леп (с тим се Дарија Александровна лако мирила), али да је удобан и јевтин, да има свега, да се све може јевтино добити, да је деци добро. Али сада када је дошла на село као домаћица, увидела је да свим није онако, како је она мислила. Сутра дан по њиховом доласку,- удари јака киша, стаде да цури вода кроз таван, не само у ходнику, него н у дечијој соби тако, да су дечије кревете морали пренети у салу. Куварице нема; од девет крава изађе по речима говедарице да су неке стеоне, друге тек се први иут отелиле, треће сувише маторе, а четврте са болесним вименима; ни скорупа ни млека не беше ни за децу. Јаја но беше. Ни једно ниле није се могло добити. Морали су кувати маторе жилаве петлове. Није се могло наћи ни жена да огхеру патосе. Возити се нису могли јер један коњ беше сииљив. Ни купати се нису имали где. Цела обала беше изгажена од стоке која је слободно тумарала по башти, у коју је улазила кроз проваљен плот, и што је најнезгодније било, у тој стоци беше н један бик, који се залетао са својим роговима да прободе. У кући нигде читавог ормана да се оставе хаљине. Они, које нађоше, или се не могаху затворити, или се сами отвараху, кад човек само прође поред њих. Није Цило крчага и тестија за воду, није било казана у перионици, па чак није било ни даске за пеглање.