Отаџбина

-6

АНА КАРЕЊИНА

У први мах, дошавши у место на одмор, иа те страшне муке, Дарија Александровна беше у очајању. Радила је свима силама, и видећи да нема излаза из тог несретног ноложаја, морала је сваки час да гута своје сузе. «Управитељ и овога сеоског (( добра, и некакав бив. коњички наредник, кога је Стенан Аркадијевић заволео због његовог лепог изгледа, те га од вратара аванзовао за управитеља, није имао никаквог сажаљења ирема страдањима Дарије Александровне, није јој ни у чему хтео помоћи, само јој је учтиво говорио како се (( с овим гадним народом не може ништа учииити". Изгледаше као да и не може бити никакве помоћи. Али у Облонсковој кући, као и у свима породицама, беше једно неприметно, али врло важно и врло корисно створење —- Марија Филимоновна. Она је тешила госиођу. уверавала је да ће ве све „образовати" (то беше њена реч, од ње је носле примио и Матија) а сама је, без икаквог батргања. радила. Она се одмах познала и оиријатељила са женом ирикашчиковом, и већ први даи пила је с њом чаја под багренима. Брзо је Марија Филимоновиа иод тим багрењем саставила свој клуб, у коме је била не само њена нова пријатељица, него и кмет сеоски и писар из канцеларије. Преко тога свога клуба почела је Марија да уклања све сметње, и за цело, за недељу дана све се (( образовало." Кров препокрише. куварицу нађоше некакву кметову куму), живине накуповаше, краве почеше давати млека, башту заградише, на орманима оиравише браве тако, да се више нису сами отварали кад је њима воља, и даска за глачање рубина, умотана у солдачко сукно, леже на наслон једне наслоњаче и на орман с Фијокама, те тако замириса слушкињина соба од пеглања. — Ево видите, а ви сте очајавали! — рече Марпја Филимоновна показујући даску за глачање. Чак направише од асура заклон за купатило. Лила поче купаги се, и тако се испунише очекивања Дарлје