Отаџбина

200

АНА КАРЕЊИНА

11 Око полодине Јула дође Љовину кмет из села његове сестре, које је било на двадесет врста од Покровског, да ноднесе рачун о пословима и о косидби. Главни ириход сесгрин био је са ливада. Прошлих година узимали су сељаци сено за двадесет рубаља на десетину. Кад је Љовин узео да управља имањем, он је нашао да је то и сувише јеФтино, па је подигао цену на 25 рубаља. Сељаци не хтедоше џлатити толико, и као што се Љовин сумњао, одбише и све купце са стране. Онда Љовин оде сам тамо и стаде скупљати сено са најамницима и наполичарима. И ако су тамошњи сељаци чинили сваку сметњу, опет се иосао сврши, и његова сестра доба те године два нут толико колико је дотле добијала. Друге и треће године било је такво исто опирање сељака, али је посао истим начином урађен. Ове године беху сами сељаци узели све ливаде да сраде за трећину сена, и кмет је дошао да јави како су се бојали кише, те су похитали са косидбом. и како су пред управником канцеларије ноделили сено, и оно штоје господско (газдино) зденули у једанаест иластова. По неодређеним одговорима кметовим на његово ингање, колико је унраво било свега сена, по његовом хитању, да подели сено без иитања, по целом сељаковом причању, виде Љовин да са том деобом нису чиста посла и одлучи да сам оде тамо те да види шта је у ствари. Дошавши у село око подне и оставивши коња код једнога старца пријатеља, који је био муж братњеве дојкиње, Љовин уђе у старчев кованлук, не би ли од њега што ближе сазнао о збирању сена. Разговорни и учтиви чича Иарменов показа му цео свој домазлук, исприча му све појединости о својим кошницама и о овогодишњим ројевима чела, али је на питања Љовинова о косидби, одговарао нерадо и неодређено. То је још више утврдило Љовина у његовој сумњи. Он оде на саме ливаде и разгледа стогове. Очевидно ни у једноме не беше по педе-