Отаџбина

ДВА Г.РАШШЧКА ПИТАЊА

229

су све величанствене идеје као плодно семе падале на добро снремљено земљиште. Варварске казне тога времена, тамнице и томруке, којих се човек само са срамом соћа. заменуше од сада благе казне, казне нашега столећа, а друштвени ред није претрпео никакав удар. Али дс.10 још није довршено, оно неће никад ни бити. Као оида, тако се и данас морамо запитати, да ли је о данашњим казнама и њиној примени наука казала своју последњу реч? У једном столећу, где све треба да одговара свом циљу, кривично гхраво ие сме почивати на незаслуженој слави. Нека је неокрњена светиња закона, а кривично ираво нека мудром применом и разложним избором разних начина кажњавања, постане све снажније оруђе у борби са великим непријатељем реда, у борби са злочинством." Ово је један одељак из говора, којим је др. Ришоне председник швајцарског савеза, отворио летос. други правнички збор међународног удружења за кривично право. Истините његове речи доказ су о томе, како наука крив. права излази као победилац у борби ггротиву зла. Успеси ове науке опет доказују, да се зло из друштва не може искорењавати свирепим и страховитим казнама, но само разумним проналажењем начина, којима ће се онај човек, кога је стицај незгодних прилика сурвао са пута дс-брог, задржати да не падне у бездан зала. Наука још није никада учинила корак у назад, но светлошћу својом продире све дубље у тајне човечијег бића. Науци о крив. праву нити сме, нити може да буде циљ, да убијањем и мучењем васпостави и одржава ред у друштву, ио је њен задатак, да што блажијим казнама несретном залуталом човеку покаже, колико је милостиво и великодушно оно друштво, које је он својим делима напао. Све до овог столећа постојеће страховите казне и мучења, набијање на колац, разапињања, превлачења преко точкова и обтале грозне и понижавајуће казне, ниоу у друштву показале никакав усиех, али су пони-