Отаџбина

234

ДВА ПРАВНИЧКА ПИТАЊА

се време код наших судова мора. и опет велим мора да сврши претрес о убиству, у коме има 30 сведока? За равних 5—6, не дана, већ сахата. Па и тада не могу сва три судије да поклоне сву своју пажњу ислеђењу дела. но један мора у исто време да решава о стављању под суд или о притвору неког другог кривца, или решава о интабулацијама, прибелешкама, забранама или о административним или о рачунским пословима. Дали смо једном суду пет судија, па смо их преоитеретили са хиљаду разноврсних послова. Где год која власт у земљи изгуби поверење народно, одма се њен посао предаје суду на рад. Ово је таква истина, коју ни један судски чиновник. ни адвокат не може оспорити. Изузетак од овог само суј два три наша омања суда. Ово је један од оних узрока, са којих се у нас суђење не може сравнити са суђењем на западу, ма да имамо једно и исто устројство. Нашем се судији не може пребацити да је нерадан, неспреман, непажљив; на против њему се мора признати и спрема и велика истрајност у раду, али му преоптерећеност у раду не даје маха да о неком делу размишља онолико и онако, као што то може да учини судија у западним државама. За то се тамо и непокреће ово питање. У нас међутим прека је потреба да се у овом питању постигне споразум између свију судија првостепених судова, јер оно што првостепени суд иресуди, оно наш народ сматра за пресуђено, а оно што се ова пресуда мења код виших судова, то народ сматра за крпеж. У самој ствари оно и није ништа друго, јер првостепени суд нресуђује но начелу усмености, а виши судови само читају оно, што је на претресу у кратко забележено и из тих кратких забележака изводе свој закључак, који је ио кад-кад неиравилан само за то, што је ток речи у судској белешци изазвао код вишег суда другче тумачење. Но осим овог по гребан је споразум иравника још н за то, што један суд при одмеравању казне полази са