Отаџбина

ДВА ПРАВПИЧКА Ш1ТАЊА

235

једног, а други оа другог становиштва. Ми ћемо овде назести примере у доказ својих навода, без казивања лица и судова, те да избегнемо и саму замисао о вређању ма ког суда. Тако је зимус у једном месецу у три разна краја наше отаџбине изречена различита казна за увреду путем штампе. Дела су иста, кажњива по истом законском пропису, олакшавне околности исте, увреда једна иста, па је тужени у једном суду осуђен на 20 дана, тужени у другом суду на 4 месеца, а тужени у трећем суду на шест месеци затвора. Схватање свију тих судова правилно је, а разлика у кажњавању не може се прикисати пристрасности судија (као што је то казао један посланик у народној скупштини) нити се може казати да судије не пазе на свој рад, но је та разлика постала отуда, што је сваки суд при одмеравању казне пошао са другог становиштва. Један суд налази, да је увреда путем штампе за човека већи вред од лаке повреде тела, јер она рана од ударца или убода зарастиће и заборавиће се, али оно што је наштампано не даје се више избрисати. Други суд опет узима ствар обратно, атрећируковођен крајњим милосрђем налази, да је штета човека кажњавати за така дела. Ето и ту несугласицу ваља исправити, а то се може учинити само на збору заједничким објашњавањем. И опет ће нам се пребацити: на што да се ово расиравп на збору, кад је ту апелациони и касациони суд, који ће све то дотерати у ред. Све је тако, и ми добро знамо да апелациони суд за увреду не одмерава већу казну од 15 дана затвора, па опет за то немамо равномерног суђења у земљи. Пре свега ваља имати на уму, да са неједнаког суђења у земљи, народ губи веру у правичност судова, а тој опасности не сме се изложити ни један суд, ни један суди]а. Страшно је то када народ замишља да му се неправедно суди. Срећом у нас још ни близу није дошло до тога. и народ још и данас са поштовањем помиње: (( тако је суд пресудио м . Али за то, што